Беше неки монах пустињак, велики подвижник у пустињи у пределу Александрије, именом Иларион, велики исихаста. Имао је скоро сто година.Молио се Богу неколико година: ,,Покажи ми, Господе, које је лукавство ђавола којим они задобијају највећи број душа за царство пакла! Која им је мајсторија и метод да одврате људе од доброга пута, да би их учинили робовима греха и одвели у пакао. Како они задобијају више душа за пакао него ли анђели чувари за Царство небеско?" Молио се отац годину дана, две, три и није му Бог одговорио.
Једне ноћи, када је био на молитви, а беше дубоко у ноћ, напољу беше месечина као дан, чује неки глас: - Аво Иларионе!
- Молим, Господе?
- Узми свети крст у руку, узми свој штап, осени се
знаком светог крста, изиђи из келије и иди до оближњега пропланка, и када будеш
стигао на пропланак, стани тамо поред којег дрвета. Али се не бој онога што ћеш
видети! Стој тамо и гледај на средину пропланка, док не будем дошао.Када је он чуо да га је учио да се наоружа знаком светог крста, познао је да је позив од Бога. Отишао је старац, казујући молитве у уму, и стигао је на пропланак. Беше велика тишина; не дуваше ветар те ноћи. Видео се само месец и звезде. Отишао је стари монах поред неког дрвета и стојаше пазећи.Одједном, виде да се насред пропланка појављује
престо, царски трон. Као да беше од муња, као пламен огњени. Најпре се појавио
престо, и зачуди се. Затим виде да долази сатана и седа на престо. Рамена му
беху као наковањ. Кожа му беше као мастило, са длаком као што је медвеђа, са
снажним канџама. Имао је круну сачињену сву од змија и држао је у руци штап у
виду аждаје.Када га је видео, осенио се знаком Светог крста. Сатана је сео на онај престо и трипут пљеснуо дланом о длан. Када је пљеснуо, испунио се ваздух ђаволским четама. Пукови ђавола, хиљаде и милиони. Једни, који су изгледали да су од највећих, велможе пакла, стојаху близу њега. Други - над шумом и други - по ваздуху; колико поглед обухвати - само ђаволске чете.Када је монах видео тамо толико ликова пакла и
толико ђавола, сетио се речи из келије, која му беше речена: ,,Не бој се", наоружао се знаком Светог крста и стојао пажљиво.Тада, након што су се сабрали као песак морски, на свим странама су се виделе само чете ђавола, устао је сатана на ноге и рекао:
- Сакупио сам вас ове ноћи, у поноћ, овде, јер хоћу с вама да обавим испит. Треба
да положите тежак испит. Знате ли ви због чега сам вас позвао?И рече један:
- Господару, не знамо!
- Ево због чега сам вас позвао овамо. Да изађе на рапорт сваки од вас који зна најбољу мајсторију да обмањује људе и да их доводи у моје царство. И да ми покаже како он обмањује свет и како заглупљује човека и обмане га, те га доведе у вечну муку и у наше царство. Који је метод, која је ваша мајсторија, јер у целом свету то вам је посао - да обмањујете људске душе. Да вас видим колико сте искусни у обмањивању људских душа! Који ми буде погодио мисао, ако ми буде казао савет како обмањује свет онако како ја мислим, ево даћу му да управља паклом три минута, поставићу га за цара уместо мене на три минута, и учинићу га великим генералом над осталима.Тада је изашао један из мноштва и рекао:
- Жив био, твоја мрачности! Дошао сам да поднесем рапорт како ја обмањујем људе!
- Но да видимо!
- Ја - вели он - кажем човеку овако: ,,Море човече,
иди ти и у цркву, и пости, и моли се, и чини чак и милостињу, и друга добра
дела. Море, али ни са ђаволом немој кварити односе! Иди и у ресторан, иди и у
крчму, на игранке, на проводе, на игре на срећу, да би се и с овим светом
провеселио!".
Тим методом сам обмануо врло многе. Убацујем им
помисао, јер другу силу немам! Друга нам се сила није дала из пакла. Рајски
анђели имају од бога силу само да убацују човеку мисао да чини добро. Ми имамо
силу само да убацујемо човеку помисао да чини зло. Али да га присилимо не
можемо, јер човек има самовласност коју му је Бог дао. Не можемо да га принудимо
да згреши; само ако је глуп и слуша мисао коју му убацујемо.
И тако сам обмануо врло многе. Када изађу из цркве, неки се зауставе у крчми. Тамо се сваки сретне с родбином, с пријатељима. Узме по ракију, попије по чашу; понеки узме и цигару, дође и који свирач да му свира. Из тог разлога човек се спотакао, није му више ништа користило што је ујутру био у цркви, јер се увече вратио из наше службе. И тако поступам са сваким.
И упитао је сатана:
- Јеси ли моге обмануо?
- Жив био, твоја мрачности, многе!
- Обмануо си глупље од себе, али ниси учинио ништа
нарочито.
- Због чега, твоја мрачности?
- Ти кажеш човеку да иде и у цркву, да иде и у
крчму, да иде и на забаве, да иде и на Света места, да и чита, да се и моли,
затим да иде на недозвољене проводе, али Христос му каже у Јеванђељу: Нико не
може два господара служити! (уп. Са Мт 6, 24), то јест и мени и Њему. Ти си га
подстакао, можда човек није био душевно припремљен и одлази неколико пута, али
након извесног времена долази анђео и убацује му мисао: ,,Море човече, не можеш
ходити двема стазама; или с ђаволом или с Богом". И човек, будући укорен страхом Божијим, то напушта. ,,Море, држим се једне, јер нема спасења у ходу по двема
стазама?" - Јеси ли пострадао тако? - Пострадао сам и тако!
- Видиш! Рекао сам ти ја да си обмануо глупље од
себе. Дакле, знај да ниси одговорио добро.
И позвао је једног командант, од оних великих,
једног капетана, и рекао му:
- Узми га на леђа, однеси га у збор и удари му
десет батина по леђима и пошљи га на дно пакла, јер је глуп!
Избио га је, уместо да му захвали! Није му се допао
његов савет. Тражио је други бољи.
Изађе други на рапорт.
- Жив био, твоја мрачности! Ако те ја не
задовољим, други те неће задовољити.
- Да те видим, јуначе! Како се зовеш?
- Хроми се зовем.
- Како ти обмањујеш људе?
- Ево како, величанство. Ја кажем човеку овако:
Море човече, нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нема пакла, нема раја, нема
вечне муке, нема вечне славе, све је овде, на овом свету! Ако имаш шта да једеш
и шта да пијеш и имаш жена и новца много, ако имаш поштовање од људи, кућу и
многа богатства, овде је рај. И ако немаш, овде је пакао. Дакле, толико је,
колико је човек на овом свету.
- И јеси ли обмануо многе?
- Многе сам обмануо!
- И ти си обмануо глупље од себе. Знам да си
обмануо, али глупе, јер оне који познају Свето Писмо не можеш обманути. Јер
Свето Писмо каже човеку да има Бога, да има ђавола, да има анђела, има пакла,
има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу
награде за добро дело. Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају не
верују теби. Чак и више од тога. Бог, када је саздао човека, ставио му је у душу и у тело осећање Бога. Ма колико био когод паганин, осећа да постоји невидљива
сила у његовој души, а то је савест. Савест га гризе када чини зло и радује
када чини добро. И глас савести не може бити одраз материје, нешто материјално,
јер је невидљиве природе. Савест је глас бога у човеку, и жим је згрешио, гризе
га: "Зашто си тако учинио?" Може нико да га не кори. Може да га не види нико
када чини грех. Кад год згреши, тај закон, који је Бог усадио Адаму прво, назван и законом природе или савести, одмах га гризе. Понекад га гризе тако јако, ако
је грех велик, да га доводи близу очаја. Испуњава се онда реч која каже у
псалмима: Карањима због безакоња покарао си човека, и истањио си као паучину
душу његову (Пс 38, 14-15). То јест истањи се нада као паучина и, од многе
гриже савести, скоро да изгуби наду.
Ако се савест упрља са много грехова, понекада
тако јако гризе човека, да му та грижа (то прекоревање, прим.изд.) савести
постаје мука над мукама. Због савести не може ни да једе добро, не може више ни
да спава, ни мира више нема, ни молити се не може. Савест гризе, гризе као црв у дрвету. ,,Зашто се учинио и зашто се разгневио Бога таквим гресима?"
Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му
савест казује, и - после савести - казује му и Свето Писмо. Ти велиш да учиш
човека да нема Бога, да нема ђавола, да нема анђела, да нама пакла, на нема
раја, али му савест казује да има, и Свето Писмо је пуно сведочења по којима се
доказује да постоји Бог, да има анђела, има вечне муке, има вечне славе. Дакле,
и ти си - рекао је сатана ономе с рапортом, који се хвалисаше да овим саветом
обмањује много света - глуп и не доносиш велики допринос царству пакла; не
доносиш велику корист!
Тако је пострадао и тај ђаво који је дошао с другим
рапортом пред сатану, као што је пострадао и први, који се хвалио да је учинио
нешто нарочито. То јест, уместо да га похвали, да га учини великим над многим
ђаволским четама, избио га је и под срамотом послао на дно пакла, што је глуп и
не уме да обмањује људе.Обмањивао је, али је обмануо сувише мало и сувише
је мало душа одвео у пакао! Пострадао је и овај ђаво као и први који је учио
човека да иде и у цркву и у крчму и да чини и Божије и сатанино. Дакле, и тај се зло провео.
И сада од ђаволских чета које су биле присутне
позвао је другог на рапорт. И беше ћутање међу ђаволским пуковима, јер беху
милиони демона око шуме и онога пропланка, и не излазаше ниједан, јер се бојаху
да ће пострадати као што су пострадали остали, да ће их, уместо хвале, избити и
послати на дно пакла.Сатана је седео на престолу и чекао да изађе још
који на рапорт, говорећи:
- Ако ми трећи који изађе погоди мисао, то јест
изложи ми план за задобијање душа за царство пакла, бољи него оне двојице који
су ми пре поднели рапорт, онда ћу ја тога учинити генералом над многим ђаволским војскама и поставићу га да седи на мом царском престолу три минута.
Након што је сатана тако рекао, из оних небројених ђаволских пукова није неко више хтео да изађе, зато што се бојаху да не пострадају као што су пострадала друга двојица, која су пре поднела рапорт и њему се није допало.Ипак, после неког времена изађе један грбави, са четири реда рогова, једна му нога пачија, једна беше коњска. Имао је знаке пакла на свом челу, реп беше дугачак, од не знам колико метара позади. И када је изашао, отишао је пред стану, како он сеђаше на престолу тамо насред пропланка,и рекао му:
- Жив био, твоја мрачности!
Сатана га пита: - Како се зовеш?
- Куси се зовем!
- Ехе, видим те старог и грбавог. Чини ми се да ти
знаш разне мајсторије да обмањујеш душе, да их доводиш у моје
царство.
Куси је рекао: - Ни твоја мрачност не зна шта знам
ја!
- Да те видим! Чини ми се да си велик мајстор да
задобијаш душе.
- Ни ти не знаш шта знам ја! Имам мајсторију, јер
сам оматорио у борби са људским душама толико хиљада година, и њом многе душе
одводим у пакао. Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја спуштам у пакао
душе свакога дана.
- И како си успео да доведеш толико душа у моје
царство?
- Ја нећу рећи као први ђаво који је изашао на
рапорт. Човек зна да не може служити два господара и лако га задобије анђео за
своју страну. Али нећу рећи човеку ни као онај други глупан, да нема Бога, нема
ђавола, нема анђела, нама пакла, нема раја. Не! Јер Свето Писмо каже да има и
Бога и ђавола и анђела и пакла.
Ја толико кажем човеку: ,,Море човече, има Бога, има
ђавола, има анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена! Зар си глуп? Баш од данас да започињеш добро дело?"
Ако је дете, кажем му: ,,Море дете, ти од сада имаш
да живиш! Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету!
Немој да изгубиш младост тако узалудно, јер живот треба проживети!"
А ако је младић, кажем му: ,,Након што се будеш
оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дело. Сада једи,
пиј, проводи се, чини сва зла, та млад си. Опростиће ти Бог, јер он познаје
човекову немоћ. Покајање остави за сутра, остави за прексутра, остави за
догодине, за касније".
Учим човека да одлаже покајање од данас за сутра,
од сутра за прексутра! ,,Какву милостињу хоћеш сада да чиниш?Не жури! Покајаћеш
се пред смрт! Сада хоћеш да постиш, да истрошиш здравље тела? Нека у старости,
јер пост је за старе! Хоћеш да се молиш? Да изгубиш толико сати молећи се Богу?
Па сада имаш посла. Ето, имаш да гајиш децу, имаш да стичеш кућу и мираз
ћеркама, имаш да жениш и удајеш. Имаш толико!"И забуним га са животним бригама и стално му казујем:,,Остави за други пут". Када дође анђео и каже му: "Море човече, дај подушје за мртве!", ја му кажем: "Зар си глуп? Сада имаш да одеваш децу, имаш да правиш свадбу, имаш да чиниш то и то!" Анђео долази и каже му: "Море човече, хајде отпочни постити постове, током године, средом и петком!" Ја му кажем:
,,Немој постити, јер ћеш изгубити здравље! Ти треба да радиш, да скупиш имања,
имаш да гајиш децу!"
Или долази анђео и каже му: ,,Море човече, исповедај
се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, остави дуван, остави
псовке!". ,,Ех, зар још од сада? Касније, пред смрт, исповедићу се свештенику,
раздрешиће ме и готово. Па књига каже да те затекне добра кончина, а дотле се
можеш проводити овако!"
С тим ме сви слушају - каже ђаво - и стално одлажу
добро дело од данас до сутра.
Свето Писмо каже друкчије. Дух Свети буди људе,
говорећи: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша
(Јев 3, 7-8). И као што сам казао, глас Божији у човеку је савест, која га гризе
због греха и каже му: ,,Човече, напусти грех! Остави се крађе, остави се
блудничења, остави се псовања, остави се пијанства, остави се пушења, остави
се злих ствари, зависти, злобе, свађе". Бог му заповеда данас, а ми му кажемо:
"Не данас, него сутра, прексутра, у старости!"
И казујемо му овако: ,,Дај мени данашњи дан и ти
узми сутрашњи!" И тако је - вели - грех у човеку, као кад би узео велик ексер и
брадвом почео да га укиваш у суво храстово дрво. Ако га удариш чекићем једанпут, двапут, трипут, лако можеш извадити ексер. Ако га укујеш до половине, теже је, а ако га сасвим укујеш, треба да расцепиш дрво!
Такав је и грех! Укива се у природу навиком. И ако
човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може
одвићи.
Јеси ли видео у бакру зелену рђу? Да си бакар
чистио свакодневно, сјајио би као сунце! Али ако је остављен годинама, ухватио
је зелену рђу, не можеш га више ничим на свету опрати, само ако га истопиш.
Таква је душа када остари у греху. Ако није данас оставила грех, нека не мисли
да ће га сутра или прексутра оставити лакше. Јер по мери протицања времена,
грех стари, укива се у природу, и уобичајавање постаје друга природа; навика
постаје друга природа, и човек чини грех хтео-не хтео, и с великом се муком
човек ослобађа греха, након што је овај остарео у њему!
Навика, по канонским законима Цркве, јесте десети
степен греха, јер даље следи очај, претпоследњи степен. И када сам видео
човека да се навикао на грех годину дана, две, десет, не знам колико, мој је
заувек! И тако ја успевам да их обманем, јер хиљаде и милиони људи одлажу
покајање од данас до сутра, и сви постају робови греху; јер који грех није
остављен данас, сутра-прекосутра све више хвата корене и све је тежи. А када
човек хоће да остави грех, грех се диже на њега с великом силом: ,,Зар си глуп,
море? Са мном си живео! како да се манеш мена? Шта још преостаје? Да живиш како
те ја учим и како си навикао на мене!"
Тако сам, као што сам ти пређе казао, научио и
обмануо толико душа, да оне падају у пакао као што падају пахуље када веје, с
једним јединим саветом: ,,Добри људи, има још времена за добро дело; не будите
глупи да га отпочнете баш од данас или баш од овога часа!"
Дакле, кажем вам, ваша мрачности, то је мој савет и
моја мајсторија, и имам у паклу чету од хиљаде и стотине хиљада мојих ученика,
које сам тако научио, и шаљем их по целој земљи да шапћу човеку на ухо:
,,Човече, за добро дело има још времена. Сутра, прексутра, за годину дана, за
две, у старости". И успео сам и успевам. Иди и види у паклу колике сам гурнуо и
гурам овим саветом!
Тада је сатана рекао: - Браво! Најбољи савет - да
учиш човека да одлаже покајање од данас до сутра: ,,Баш данас хоћеш да се
исповедиш? Баш данас хоћеш да се причестиш? Баш данас хоћеш да твориш
милостињу? Зар не видиш да немаш времена? Остави за сутра!"
Сада пошто си ми погодио мисао, даћу ти своју круну и штап да три минута владаш паклом, и сви да научите од њега то лукавство, да бисте довели што више душа у моје царство, да би се са нама мучиле у векове векова.
Након што је видео и чуо све то, монах је видео
сатану да је пљеснуо трипут дланом о длан и као варница се угасио у ваздуху, и
није више видео ништа и није се више чуло ништа. И он је остао зачуђен оним што
беше чуо, како сатана обучава своје ученике и безбројне ђаволе из пакла, да уче
људе да одлажу покајање.
Тада је дошао анђео Господњи и рекао му: - Аво
Иларионе!
- Молим, Господе?
- Три године се молиш Богу да ти покаже како ђаволи
обмањују људе и како их одводе у царство пакла! Ето видео си својим очима и
чуо својим ушима како!
Иди у своју келију, узми свеску, дохвати перо и
напиши све што си видео, све што си чуо својим ушима, да остане за нараштаје
који ће доћи, за последње, ова сатанина мајсторија. Јер цео свет треба да зна,
да најбољи савет ђавола да би задобили душе за царство пакла, јесте да уче
човека да одлаже добро дело од данас до сутра, од сутра до прексутра, од
младости до старости, до смртне постеље, и тако да их све одведу у
пакао!
Амин.
Задушнице
субота уочи Месних поклада
Преподобна Ксенија
Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него, да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. Иако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти († 450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцељење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.
Свети мученик Вавила
Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у III веку.
Преподобни Македоније
Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.
Преподобни Филон, епископ кипарски
Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позван у Рим да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над песмама. Упокојио се мирно у V веку.
Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац
Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп где се и упокојио у XVI веку.
Нема коментара:
Постави коментар