недеља, 28. фебруар 2010.

Исусова молитва

- Ако зажелиш да сажмеш у једну молитву све молитве Цркве и сво Богослужење, све вапаје и све жеље - која би то била молитва? Та свеобухватна молитва јесте Молитва Господу Исусу. Њом и ми треба да се молимо, по могућности без престанка. Та света чудотворна молитва гласи:

Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради помилуј ме грешнога (грешну)

- Ово су речи пуне савршене "Исусове молитве" коју објави посланик Божији, Свети Нил Мироточиви 1817. год. на Светој Гори - Грчка, или у краћем облику:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога (грешну)

- Најомиљенија Молитва свих Хришћана свих времена, посебно негована код Православних Монаха била је молитва Господа Исуса. Она се зове и "молитва ума" или "молитва срца", јер се непрестано понавља у уму и у срцу. Преподобни Јован Лествичник саветује: "Непрестано помињање и мисао на Исуса нека се сједини са твојим дисањем и онда ћеш јасно осетити корист од молитвеног тиховања". Учешће ума и срца припада свакој молитви. Ум треба да пази на речи а срце да их саосећа. Вежбање у молитви састоји се у томе да се ум васпитава у пажњи а срце у саосећању. "Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем. Тако да ум често и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће. Све заједно је права молитва. Ако нешто од тога недостаје, онда је молитва непотпуна, или није никаква" (Теофан Затворник). Апостоли и искусни Оци захтевају од сваког Православног Хришћанина, да свим срцем призива име Исусово, против сваког искушења. Не напуштајте никако Исусову молитву, већ је изговарајте непрестано, при јелу и пићу, при раду или кад сте на путу, да бисте увек били наоружани. "Име Исуса Христа продире у дубину срца, тамо налази и везује непријатеља, ослобађа и оживљава душу. Зато пребивај увек у Имену Божјем, да 6и се срце сјединило са Господом. Ипак велики је труд док се непријатељ протера и Христос се усели у срце" (Јован Златоуст).

- И рече Исус: "До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена" (Јован 16,24). Апостоли су се молили Исусовом молитвом и они нас уче: "А изнад свега узмите штит вјере о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духовни који је ријеч Божија"(Ефесцима 6,16-17). Честим причешћивањем и "Исусовом молитвом" очистимо себе и онда ће најомиљенији гост Исус Христос доћи сам у срце наше. "Да се Христос вјером усели у срца ваша"(Ефесцима 3,17). Силом, нити било каквом техником, не можемо приморати позивајућег госта сместити у нечије срце. "Уселићу се у њих и живећу у њима", (2. Корин. 6,16).

- Господ говори: "Именом мојим изгонићете демоне" (Марко 16,17). Као најснажније оружје против невидљиве борбе против невидљивог непријатеља, служи име Господње: "Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, помилуј ме грешнога-ну"

- Сила Исусове Молитве - Монахиња Татјана
Послије јутарњег правила у пет сати ујутру, тек што сам успјела да прилегнем ради предаха, кад поче необично виђење. Видјех себе у Петербургу на Васиљевском острву. Спремајући се да пођем на службу у Саборну цркву Светог Николе, обукох монашке хаљине и мантију и седох у мале кочије.
Изненада, обретох се на некаквом мрачном тргу. Од страха и ужаса грозничаво сам се освртала час на једну час на другу страну, тражећи излаз из тог положаја. Одједном видим, иду на стотине људи. Искључиво "мирјани", а лица им мрачна, убијена вјечном тугом, као и мени.
"Ко сте ви?" питам их. Они одговорише: "Ми смо, попут тебе, у магновењу прешли у вјечност!" Шта сам у том тренутку осјетила, немогуће је описати! Страх и трепет овладали су мојим бићем. Ту ми приђе неки свијетли муж, чије је лице остајало скривено у сјају којим је зрачило, и рече:"Слиједи ме!". Затим ме поведе ка митарствима.
Водио ме је кроз шуме, степе и неке зграде. Степе су биле безграничне и ја сам осјећала да сам прешла из земног живота у загробни. али неспремна, неочекивано. Затим ме уведе у собу, у којој се налазило мноштво "мирјана": мушкараца и жена, одраслих и дјеце. Сви су они били убијени вјечном тугом и болом. Насред собе код огромног стола стоји жена и говори ми: "Човјече, ово је мјесто за тебе припремљено до Другог Доласка Господњег".
Ја се окренух ка свима који су били тамо и упитах: "Чиме се ви бавите, молите ли се Богу овдје?" Они тужно одговорише: "Занавјек нас Господ неће чути због нашег немарног држања за дане нашег земаљског живота. Ми занавијек нећемо имати смјелости да призивамо Име Господње. Док смо живјели на земљи, било нам је дато да се у животу трудимо а души је била дана молитва. Заповијест Христова о непрестаној молитви била је наша дужност. Обавезни смо били да цијелога свога живога оа сваким уздахом произносимо молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живјети тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну. најважнију молитву нијесмо вршили "
Чувши то ја се помолих и осијених крсним знамењем.
И .... тада...? На свој ужас осјетих да се чак и звук мога гласа вратио к мени! Обазревши се, опазих железну таваницу, железне зидове и дрвени обојени под. Тада задрхтах од сипног страха и ужаса, од осјећања безизлазности сопственог положаја. Они поред мене рекоше: "За навјек нас Господ неће чути. Само они који живе на земљи могу да нас пред Њим помињу". Једна жена поче да ми говори: "Ови људи су били добри Хришћани, љубили су Бога и творили су добра дјела људима, али у души Господа стекли нису. Сви ви допали сте овде због свога равнодушног живота, мислили сте да тако сви живе"
"Ах", рекох. Како се мучим и страдам. Као да ме огњем жежу!". Сруших се и осетих као да ми се тело дели од костију.
"Какав 6и живот ти жељела?", упита жена.
Одговарам јој са трепетом: "Жељела бих такав живот да умревши видим земаљско и небеско. Господа и Мајку Божију!"
На то се жена осмехну и рече: "Само свети прелазе у Вечносг. Они који су за живота на земљи стекли Господа у срцу "Исусовом молитвом". А ти инокињо (монахињо), њој се ниси научила. Кроз ту молитву усељава се благодат Божија и душа се сједињује са Христом и не види такве страхове у каквима се ви налазите. Рај је у души човековој - где је Господ, тамо је и Рај. О својем виђењу ти треба да причаш свима монахујућима и у свијету живећим Хришћанима, који пропадају услед сопственог немара. О виђеном не причај једино невјерујућима и маловјернима. Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да 6и им свједочио о животу послије смрти, али они му неће повјеровати и убиће га!"
Тек што жена произнесе те ријечи, у мени се јави нека нада у повратак у земаљски живот. Сви који су се налазили у жељезној соби, простријелише ме погледима, који као да су говорили: "Зар је могуће да ће изићи из ове тамнице?
Жена настави: "Ако човјек умре, произносећи у тренутку смрти Исусову молитву, душа ће му стати пред Господа и бивати са Њим неразлучно у вјекове. Такође. ако произноси молитву "Пресвета Владичице моја, Богородице, спаси ме грешнога" у вијеке ће бити неразлучно са Мајком Божијом. Ако у својим последњим гренуцима човјек не буде у стању да изговори ни ријечи његова ће је душа, која је тој молитви тежила у време земаљског живота, сама произносити на самртној постељи. У каквом стању душа изађе из тела, таква ће у вијеке остати. Неће бити никаквог побољшања. Само помињање може измијенити удес душин."
И још ми рече: "Ах, монахујући, монахујући", иноцима се називате, то јест - онима, другачијима од осталих у свијету живећих Хришћана. Али. да ли тако живите? Ви не полажете своје печали на Господа и Мајку Божију и овако размишљате: "Сама треба да постигнем, иначе му нема живота". О таквим иноцима не брине се Мајка Божија ни у овом ни у будућем животу. А брине се само о онима који своје печали полажу на њу, који трпе невоље, сиромаштво и болест у име Матере Божије и говоре: "Тако је зацијело, угодно Царици Небеској, све ми се даје по вољи Свевишњега!."
Хоћеш ли да ти покажем немарне монахиње". настави жена. "погледај! " и ја видјех - иду монахиње које су служиле при цркви и крале новац - онај украдени новац носе на рукама у вијеке вијекова, заједно са хартијама на којима је назначено коме новац припада. Пролазе и друге - оне које нису дјевственост сачувале. У неких послушница била је прибадачама причвршћена раса.
Међу њима су биле и оне са пјевнице - њихова лица била су мрачна, као и моје - убијена вјечном гугом. Ја ћу на то: "Појте пјесму Мајци Божијој, желим да је послушам!" Оне одговарају: "Немамо смјелости у вијека вјекова. Зато што јој, живећи у обитељи, нијесмо служиле чистим срцем". Ја горко заплаках над тим што смо због свога немара и лењости лишени среће да песмом славимо Господа и Његову Свету Мајку.
После свега што сам чула и видела прилази ми човјек који ме је водио и каже ми: "Пођимо сада на мјесто на коме се твоја душа растала са тијелом. И магновено, ја се нађох у својој постељи. Било ме је страх да се померим, осмотрила сам све предмете у својој ћелији, дошла к себи и произниела молитву са пуним крсним знаком.. . Слава Богу, то је био сан!
Тек што сам успела да изговорим те речи, кад одједном обрех се на овом свијету. И, гле онај који ме водио каже мени тада: "Не мисли да је све то било у сну. Ти си заиста била на оном свијету".
Падох пред њим на кољена: "Тешко мени, како сам несрећна!" поново сам дошла овдје. И зашто сам толико разгледала предмете у ћелији, а нијесам на ноге скочила?"
"Следи ме! рече он, "ходићемо још 20 дана и вратићемо се ту, гдје ти је суђено да проборавиш до Другог доласка Христовог".
Ја сам међутим, све падала и никако нијесам могла да идем. Он је к мени окренуо лице и погледао ме милостиво. Упитах га: "Ниси ли ти мој Ангео?" - "Да! чух његов одговор. Стадох да га молим: "Умоли Свевишњега и врати моју душу да се покаје. Тада мој чувар рече: "Вратићу, али само под једним условом: ако будеш испричала о свему што си овде видјела и чула!". Падох на кољена, давши обећање да ћу све испунити, и у том тренутку осетих душевну радост, а Ангео ми још говораше: "У твоме срцу нема Господа. И ти си само обећала да ћеш Га задобити. Ако се подаш лажном стиду, вратићеш се на пређашње место. Ја ћу с тобом бити и гледаћу како ћеш све испуњавати!".
У магновењу опет се обретох у своме кревету. Поскочих и видех - код постеље стоји човек. Потрчах својој келејници са ријечима: "Била сам на оном свијету!" А човек свеједнако стоји на ономе мјесту. Ја се страшно уплашим да се са мном нешто не деси! Отворих врата да се не бих постидела И устегла да све испричам, и видјех - човек се укри у зид! Изађох на ходник у ужасном трепету. Зовем сестре. Оне дотрчаше к мени са свих страна и чуде се необичној промени, која се код мене за тако кратко време збила. Јер, прије свега 20 минута виделе су ме на заједничкој молитви. Падох пред њима на кољена, увјеравајући их да сам се отада потпуно изменила.
Никакав земаљски ужас не може се упоредити са ужасима које сам била преживела у животу послије смрти. И дан данас говорим о ономе што сам видјела без устезања. Амин. - Из архива Т.Коваљске (Светигора 6р. 34, стр. 42. Са руског В.Н.)".

- Обратите пажњу на речи: Обавезни смо били да целога свога живота са сваким уздахом произносимо Молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живети, тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи, споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну, најважнију - молитву, нијесмо вршили..." Исто тако на следеће речи: Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да би им свједочио о животу после смрти, али они му неће поверовати и убиће га! Према томе Апостол Павле говорио је и писао: "Молите се без престанка" (1 Сол. 5,17). Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, момилуј нас грешне.

П.С.
Препоручио бих свима да погледају филм ,,Острво", душекористан је.


Преподобни Павле Тивејски
Рођен од богатих родитеља у Доњој Тиви (Теби) Мисирској у време цара Декија. Све имање родитељско наследи Павле са једном својом сестром. Али зет његов, идолопоклоник, пожели и Павлов део имања да заграби, те припрети Павлу да ће га издати суду као хришћанина, ако му не уступи своје имање. Једно та беда, а друго јуначки примери самопожртвовања хришћанских мученика, које Павле очима својим виде, побуде га, те даде и свој део имања сестри својој, а он као ништи удаљи се у пустињу, где се подвизавао до смрти своје. До какве је духовне висине достигао овај див монах, о томе сведочи нико мањи до свети Антоније Велики, који једном посети Павла и виде, како му зверови и тице небесне служаху. Вративши се из те посете, Антоније рече својим монасима: „Тешко мени, децо моја, грешноме и лажноме монаху, што сам само монах по имену. Видех Илију, видех Јована у пустињи, и ваистину видех Павла - у Рају!” Свети Павле је живео стотринаест година и мирно се упокојио у Господу, 342. године.

Преподобни Јован Кушчник
Рођен у Цариграду у време цара Лава I. Од родитеља богатих и знаменитих. Био је једино дете у својих родитеља. Повучен наклоношћу за духовним животом млади Јован одбеже тајно с једним монахом у неки манастир у Малој Азији. У том манастиру он проведе шест година у превеликом уздржању, молитви и послушности према игуману. Тад навали на њега ђаво с кушањем, да би требало да остави манастир и да се врати својим родитељима, те да живи код њих као племић. Он се, заиста, врати у дом својих родитеља, обучен као просјак, виде своје родитеље но не хтеде да им се јавља као син њихов, него као просјак настани се у дворишту њиховом, живећи тако рећи од мрва, које му слуге добациваху, и трпећи много поругања од свакога. Три године поживе он тако све молећи се Богу, да Бог спасе душе оца његовог и мајке. Када се разболи и осети приближење смрти, он се јави родитељима својим, који га познаше по једном скупоценом јеванђељу, које му они у детињству беху даривали и које он чуваше код себе као сву имовину своју. И тако овај младић, иако врло богат, спасе душу своју, спасе душе својих родитеља, победи ђавола и упокоји се у Господу, око 450. године.

Преподобни Гаврил Лесновски
Словен и друг светог Прохора Пчињског и Јована Рилског. Подвизавао се у X веку код Кратова на гори Лесновској, где је саградио храм светом Архангелу Михаилу. Чудотворац и за живота и по смрти. Садашњи дивни храм на том месту подигао је цар Душанов војвода Јован Оливер. Свети Гаврил упокојио се у Господу крајем X века.

Свети мученик Пансофије
Син александријског проконзула Нила. Напустио част и богатство светско и млад се замонашио. Подвизавао се 27 година тврдо и уздизао дух свој ка вишњем свету. У време Декија би довучен пред суд, где би шибан за име Христово, док у великим мукама не предаде дух свој Богу.

субота, 13. фебруар 2010.

субота, 06. фебруар 2010.

Како ђаво обмањује човека

Старац Клеопа (из књиге "Пут неба").


Беше неки монах пустињак, велики подвижник у пустињи у пределу Александрије, именом Иларион, велики исихаста. Имао је скоро сто година.Молио се Богу неколико година: ,,Покажи ми, Господе, које је лукавство ђавола којим они задобијају највећи број душа за царство пакла! Која им је мајсторија и метод да одврате људе од доброга пута, да би их учинили робовима греха и одвели у пакао. Како они задобијају више душа за пакао него ли анђели чувари за Царство небеско?" Молио се отац годину дана, две, три и није му Бог одговорио.

Једне ноћи, када је био на молитви, а беше дубоко у ноћ, напољу беше месечина као дан, чује неки глас: - Аво Иларионе!
- Молим, Господе?
- Узми свети крст у руку, узми свој штап, осени се
знаком светог крста, изиђи из келије и иди до оближњега пропланка, и када будеш
стигао на пропланак, стани тамо поред којег дрвета. Али се не бој онога што ћеш
видети! Стој тамо и гледај на средину пропланка, док не будем дошао.Када је он чуо да га је учио да се наоружа знаком светог крста, познао је да је позив од Бога. Отишао је старац, казујући молитве у уму, и стигао је на пропланак. Беше велика тишина; не дуваше ветар те ноћи. Видео се само месец и звезде. Отишао је стари монах поред неког дрвета и стојаше пазећи.Одједном, виде да се насред пропланка појављује
престо, царски трон. Као да беше од муња, као пламен огњени. Најпре се појавио
престо, и зачуди се. Затим виде да долази сатана и седа на престо. Рамена му
беху као наковањ. Кожа му беше као мастило, са длаком као што је медвеђа, са
снажним канџама. Имао је круну сачињену сву од змија и држао је у руци штап у
виду аждаје.Када га је видео, осенио се знаком Светог крста. Сатана је сео на онај престо и трипут пљеснуо дланом о длан. Када је пљеснуо, испунио се ваздух ђаволским четама. Пукови ђавола, хиљаде и милиони. Једни, који су изгледали да су од највећих, велможе пакла, стојаху близу њега. Други - над шумом и други - по ваздуху; колико поглед обухвати - само ђаволске чете.Када је монах видео тамо толико ликова пакла и
толико ђавола, сетио се речи из келије, која му беше речена: ,,Не бој се", наоружао се знаком Светог крста и стојао пажљиво.Тада, након што су се сабрали као песак морски, на свим странама су се виделе само чете ђавола, устао је сатана на ноге и рекао:
- Сакупио сам вас ове ноћи, у поноћ, овде, јер хоћу с вама да обавим испит. Треба
да положите тежак испит. Знате ли ви због чега сам вас позвао?И рече један:
- Господару, не знамо!
- Ево због чега сам вас позвао овамо. Да изађе на рапорт сваки од вас који зна најбољу мајсторију да обмањује људе и да их доводи у моје царство. И да ми покаже како он обмањује свет и како заглупљује човека и обмане га, те га доведе у вечну муку и у наше царство. Који је метод, која је ваша мајсторија, јер у целом свету то вам је посао - да обмањујете људске душе. Да вас видим колико сте искусни у обмањивању људских душа! Који ми буде погодио мисао, ако ми буде казао савет како обмањује свет онако како ја мислим, ево даћу му да управља паклом три минута, поставићу га за цара уместо мене на три минута, и учинићу га великим генералом над осталима.Тада је изашао један из мноштва и рекао:
- Жив био, твоја мрачности! Дошао сам да поднесем рапорт како ја обмањујем људе!
- Но да видимо!
- Ја - вели он - кажем човеку овако: ,,Море човече,
иди ти и у цркву, и пости, и моли се, и чини чак и милостињу, и друга добра
дела. Море, али ни са ђаволом немој кварити односе! Иди и у ресторан, иди и у
крчму, на игранке, на проводе, на игре на срећу, да би се и с овим светом
провеселио!".
Тим методом сам обмануо врло многе. Убацујем им
помисао, јер другу силу немам! Друга нам се сила није дала из пакла. Рајски
анђели имају од бога силу само да убацују човеку мисао да чини добро. Ми имамо
силу само да убацујемо човеку помисао да чини зло. Али да га присилимо не
можемо, јер човек има самовласност коју му је Бог дао. Не можемо да га принудимо
да згреши; само ако је глуп и слуша мисао коју му убацујемо.
И тако сам обмануо врло многе. Када изађу из цркве, неки се зауставе у крчми. Тамо се сваки сретне с родбином, с пријатељима. Узме по ракију, попије по чашу; понеки узме и цигару, дође и који свирач да му свира. Из тог разлога човек се спотакао, није му више ништа користило што је ујутру био у цркви, јер се увече вратио из наше службе. И тако поступам са сваким.
И упитао је сатана:
- Јеси ли моге обмануо?
- Жив био, твоја мрачности, многе!
- Обмануо си глупље од себе, али ниси учинио ништа
нарочито.
- Због чега, твоја мрачности?

- Ти кажеш човеку да иде и у цркву, да иде и у
крчму, да иде и на забаве, да иде и на Света места, да и чита, да се и моли,
затим да иде на недозвољене проводе, али Христос му каже у Јеванђељу: Нико не
може два господара служити! (уп. Са Мт 6, 24), то јест и мени и Њему. Ти си га
подстакао, можда човек није био душевно припремљен и одлази неколико пута, али
након извесног времена долази анђео и убацује му мисао: ,,Море човече, не можеш
ходити двема стазама; или с ђаволом или с Богом". И човек, будући укорен страхом Божијим, то напушта. ,,Море, држим се једне, јер нема спасења у ходу по двема
стазама?" - Јеси ли пострадао тако? - Пострадао сам и тако!

- Видиш! Рекао сам ти ја да си обмануо глупље од
себе. Дакле, знај да ниси одговорио добро.
И позвао је једног командант, од оних великих,
једног капетана, и рекао му:
- Узми га на леђа, однеси га у збор и удари му
десет батина по леђима и пошљи га на дно пакла, јер је глуп!
Избио га је, уместо да му захвали! Није му се допао
његов савет. Тражио је други бољи.
Изађе други на рапорт.
- Жив био, твоја мрачности! Ако те ја не
задовољим, други те неће задовољити.
- Да те видим, јуначе! Како се зовеш?
- Хроми се зовем.
- Како ти обмањујеш људе?
- Ево како, величанство. Ја кажем човеку овако:
Море човече, нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нема пакла, нема раја, нема
вечне муке, нема вечне славе, све је овде, на овом свету! Ако имаш шта да једеш
и шта да пијеш и имаш жена и новца много, ако имаш поштовање од људи, кућу и
многа богатства, овде је рај. И ако немаш, овде је пакао. Дакле, толико је,
колико је човек на овом свету.
- И јеси ли обмануо многе?
- Многе сам обмануо!
- И ти си обмануо глупље од себе. Знам да си
обмануо, али глупе, јер оне који познају Свето Писмо не можеш обманути. Јер
Свето Писмо каже човеку да има Бога, да има ђавола, да има анђела, има пакла,
има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу
награде за добро дело. Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају не
верују теби. Чак и више од тога. Бог, када је саздао човека, ставио му је у душу и у тело осећање Бога. Ма колико био когод паганин, осећа да постоји невидљива
сила у његовој души, а то је савест. Савест га гризе када чини зло и радује
када чини добро. И глас савести не може бити одраз материје, нешто материјално,
јер је невидљиве природе. Савест је глас бога у човеку, и жим је згрешио, гризе
га: "Зашто си тако учинио?" Може нико да га не кори. Може да га не види нико
када чини грех. Кад год згреши, тај закон, који је Бог усадио Адаму прво, назван и законом природе или савести, одмах га гризе. Понекад га гризе тако јако, ако
је грех велик, да га доводи близу очаја. Испуњава се онда реч која каже у
псалмима: Карањима због безакоња покарао си човека, и истањио си као паучину
душу његову (Пс 38, 14-15). То јест истањи се нада као паучина и, од многе
гриже савести, скоро да изгуби наду.
Ако се савест упрља са много грехова, понекада
тако јако гризе човека, да му та грижа (то прекоревање, прим.изд.) савести
постаје мука над мукама. Због савести не може ни да једе добро, не може више ни
да спава, ни мира више нема, ни молити се не може. Савест гризе, гризе као црв у дрвету. ,,Зашто се учинио и зашто се разгневио Бога таквим гресима?"

Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му
савест казује, и - после савести - казује му и Свето Писмо. Ти велиш да учиш
човека да нема Бога, да нема ђавола, да нема анђела, да нама пакла, на нема
раја, али му савест казује да има, и Свето Писмо је пуно сведочења по којима се
доказује да постоји Бог, да има анђела, има вечне муке, има вечне славе. Дакле,
и ти си - рекао је сатана ономе с рапортом, који се хвалисаше да овим саветом
обмањује много света - глуп и не доносиш велики допринос царству пакла; не
доносиш велику корист!

Тако је пострадао и тај ђаво који је дошао с другим
рапортом пред сатану, као што је пострадао и први, који се хвалио да је учинио
нешто нарочито. То јест, уместо да га похвали, да га учини великим над многим
ђаволским четама, избио га је и под срамотом послао на дно пакла, што је глуп и
не уме да обмањује људе.Обмањивао је, али је обмануо сувише мало и сувише
је мало душа одвео у пакао! Пострадао је и овај ђаво као и први који је учио
човека да иде и у цркву и у крчму и да чини и Божије и сатанино. Дакле, и тај се зло провео.

И сада од ђаволских чета које су биле присутне
позвао је другог на рапорт. И беше ћутање међу ђаволским пуковима, јер беху
милиони демона око шуме и онога пропланка, и не излазаше ниједан, јер се бојаху
да ће пострадати као што су пострадали остали, да ће их, уместо хвале, избити и
послати на дно пакла.Сатана је седео на престолу и чекао да изађе још
који на рапорт, говорећи:
- Ако ми трећи који изађе погоди мисао, то јест
изложи ми план за задобијање душа за царство пакла, бољи него оне двојице који
су ми пре поднели рапорт, онда ћу ја тога учинити генералом над многим ђаволским војскама и поставићу га да седи на мом царском престолу три минута.

Након што је сатана тако рекао, из оних небројених ђаволских пукова није неко више хтео да изађе, зато што се бојаху да не пострадају као што су пострадала друга двојица, која су пре поднела рапорт и њему се није допало.Ипак, после неког времена изађе један грбави, са четири реда рогова, једна му нога пачија, једна беше коњска. Имао је знаке пакла на свом челу, реп беше дугачак, од не знам колико метара позади. И када је изашао, отишао је пред стану, како он сеђаше на престолу тамо насред пропланка,и рекао му:
- Жив био, твоја мрачности!
Сатана га пита: - Како се зовеш?
- Куси се зовем!
- Ехе, видим те старог и грбавог. Чини ми се да ти
знаш разне мајсторије да обмањујеш душе, да их доводиш у моје
царство.
Куси је рекао: - Ни твоја мрачност не зна шта знам
ја!
- Да те видим! Чини ми се да си велик мајстор да
задобијаш душе.
- Ни ти не знаш шта знам ја! Имам мајсторију, јер
сам оматорио у борби са људским душама толико хиљада година, и њом многе душе
одводим у пакао. Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја спуштам у пакао
душе свакога дана.
- И како си успео да доведеш толико душа у моје
царство?
- Ја нећу рећи као први ђаво који је изашао на
рапорт. Човек зна да не може служити два господара и лако га задобије анђео за
своју страну. Али нећу рећи човеку ни као онај други глупан, да нема Бога, нема
ђавола, нема анђела, нама пакла, нема раја. Не! Јер Свето Писмо каже да има и
Бога и ђавола и анђела и пакла.
Ја толико кажем човеку: ,,Море човече, има Бога, има
ђавола, има анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена! Зар си глуп? Баш од данас да започињеш добро дело?"
Ако је дете, кажем му: ,,Море дете, ти од сада имаш
да живиш! Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету!
Немој да изгубиш младост тако узалудно, јер живот треба проживети!"

А ако је младић, кажем му: ,,Након што се будеш
оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дело. Сада једи,
пиј, проводи се, чини сва зла, та млад си. Опростиће ти Бог, јер он познаје
човекову немоћ. Покајање остави за сутра, остави за прексутра, остави за
догодине, за касније".
Учим човека да одлаже покајање од данас за сутра,
од сутра за прексутра! ,,Какву милостињу хоћеш сада да чиниш?Не жури! Покајаћеш
се пред смрт! Сада хоћеш да постиш, да истрошиш здравље тела? Нека у старости,
јер пост је за старе! Хоћеш да се молиш? Да изгубиш толико сати молећи се Богу?
Па сада имаш посла. Ето, имаш да гајиш децу, имаш да стичеш кућу и мираз
ћеркама, имаш да жениш и удајеш. Имаш толико!"И забуним га са животним бригама и стално му казујем:,,Остави за други пут". Када дође анђео и каже му: "Море човече, дај подушје за мртве!", ја му кажем: "Зар си глуп? Сада имаш да одеваш децу, имаш да правиш свадбу, имаш да чиниш то и то!" Анђео долази и каже му: "Море човече, хајде отпочни постити постове, током године, средом и петком!" Ја му кажем:
,,Немој постити, јер ћеш изгубити здравље! Ти треба да радиш, да скупиш имања,
имаш да гајиш децу!"

Или долази анђео и каже му: ,,Море човече, исповедај
се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, остави дуван, остави
псовке!". ,,Ех, зар још од сада? Касније, пред смрт, исповедићу се свештенику,
раздрешиће ме и готово. Па књига каже да те затекне добра кончина, а дотле се
можеш проводити овако!"

С тим ме сви слушају - каже ђаво - и стално одлажу
добро дело од данас до сутра.

Свето Писмо каже друкчије. Дух Свети буди људе,
говорећи: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша
(Јев 3, 7-8). И као што сам казао, глас Божији у човеку је савест, која га гризе
због греха и каже му: ,,Човече, напусти грех! Остави се крађе, остави се
блудничења, остави се псовања, остави се пијанства, остави се пушења, остави
се злих ствари, зависти, злобе, свађе". Бог му заповеда данас, а ми му кажемо:
"Не данас, него сутра, прексутра, у старости!"

И казујемо му овако: ,,Дај мени данашњи дан и ти
узми сутрашњи!" И тако је - вели - грех у човеку, као кад би узео велик ексер и
брадвом почео да га укиваш у суво храстово дрво. Ако га удариш чекићем једанпут, двапут, трипут, лако можеш извадити ексер. Ако га укујеш до половине, теже је, а ако га сасвим укујеш, треба да расцепиш дрво!

Такав је и грех! Укива се у природу навиком. И ако
човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може
одвићи.

Јеси ли видео у бакру зелену рђу? Да си бакар
чистио свакодневно, сјајио би као сунце! Али ако је остављен годинама, ухватио
је зелену рђу, не можеш га више ничим на свету опрати, само ако га истопиш.
Таква је душа када остари у греху. Ако није данас оставила грех, нека не мисли
да ће га сутра или прексутра оставити лакше. Јер по мери протицања времена,
грех стари, укива се у природу, и уобичајавање постаје друга природа; навика
постаје друга природа, и човек чини грех хтео-не хтео, и с великом се муком
човек ослобађа греха, након што је овај остарео у њему!

Навика, по канонским законима Цркве, јесте десети
степен греха, јер даље следи очај, претпоследњи степен. И када сам видео
човека да се навикао на грех годину дана, две, десет, не знам колико, мој је
заувек! И тако ја успевам да их обманем, јер хиљаде и милиони људи одлажу
покајање од данас до сутра, и сви постају робови греху; јер који грех није
остављен данас, сутра-прекосутра све више хвата корене и све је тежи. А када
човек хоће да остави грех, грех се диже на њега с великом силом: ,,Зар си глуп,
море? Са мном си живео! како да се манеш мена? Шта још преостаје? Да живиш како
те ја учим и како си навикао на мене!"

Тако сам, као што сам ти пређе казао, научио и
обмануо толико душа, да оне падају у пакао као што падају пахуље када веје, с
једним јединим саветом: ,,Добри људи, има још времена за добро дело; не будите
глупи да га отпочнете баш од данас или баш од овога часа!"

Дакле, кажем вам, ваша мрачности, то је мој савет и
моја мајсторија, и имам у паклу чету од хиљаде и стотине хиљада мојих ученика,
које сам тако научио, и шаљем их по целој земљи да шапћу човеку на ухо:
,,Човече, за добро дело има још времена. Сутра, прексутра, за годину дана, за
две, у старости". И успео сам и успевам. Иди и види у паклу колике сам гурнуо и
гурам овим саветом!

Тада је сатана рекао: - Браво! Најбољи савет - да
учиш човека да одлаже покајање од данас до сутра: ,,Баш данас хоћеш да се
исповедиш? Баш данас хоћеш да се причестиш? Баш данас хоћеш да твориш
милостињу? Зар не видиш да немаш времена? Остави за сутра!"

Сада пошто си ми погодио мисао, даћу ти своју круну и штап да три минута владаш паклом, и сви да научите од њега то лукавство, да бисте довели што више душа у моје царство, да би се са нама мучиле у векове векова.

Након што је видео и чуо све то, монах је видео
сатану да је пљеснуо трипут дланом о длан и као варница се угасио у ваздуху, и
није више видео ништа и није се више чуло ништа. И он је остао зачуђен оним што
беше чуо, како сатана обучава своје ученике и безбројне ђаволе из пакла, да уче
људе да одлажу покајање.

Тада је дошао анђео Господњи и рекао му: - Аво
Иларионе!
- Молим, Господе?
- Три године се молиш Богу да ти покаже како ђаволи
обмањују људе и како их одводе у царство пакла! Ето видео си својим очима и
чуо својим ушима како!

Иди у своју келију, узми свеску, дохвати перо и
напиши све што си видео, све што си чуо својим ушима, да остане за нараштаје
који ће доћи, за последње, ова сатанина мајсторија. Јер цео свет треба да зна,
да најбољи савет ђавола да би задобили душе за царство пакла, јесте да уче
човека да одлаже добро дело од данас до сутра, од сутра до прексутра, од
младости до старости, до смртне постеље, и тако да их све одведу у
пакао!

Амин.



Задушнице
субота уочи Месних поклада



Преподобна Ксенија
Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него, да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. Иако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти († 450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцељење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.

Свети мученик Вавила
Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у III веку.

Преподобни Македоније
Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.

Преподобни Филон, епископ кипарски
Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позван у Рим да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над песмама. Упокојио се мирно у V веку.

Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац

Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп где се и упокојио у XVI веку.

уторак, 02. фебруар 2010.

Монах и вук

Манастир, монах, вук и гавран. Као да је реч о бајци, али прича је стварна. Далеко од сурове цивилизације, под окриљем божијег благослова живи једини монах, и то у друштву вучице Алфе, припитомљеног гаврана и сокола.


И папагај Ара често је део ове чудне али веселе дружине која потврђује да љубав спаја и неспојиво. Ко је до сада вука или гаврана сврставао у дивље животиње необичне ћуди, разувериће га прича јеромонаха Амвросија.

На 32. километру од Ивањице, у живописном селу Ковиље где је природа нетакнута, сачувана у изворној лепоти која путнике намернике остави без даха, налази се манастир Светих архангела Михаила и Гаврила. Манастир је два века чекао свог монаха. И он је дошао. Да ли вера и љубав чине чуда или је реч о случајности, али монах Амвросије припитомио је вука и гаврана, кога учи да говори. Свакодневно друштво му прави и соко који најрадије време проводи на монаховом рамену, а прикључи се и папагај Ара како би дружина била комплетна. Сви су ту, без окова, кавеза, жице и ограде. Живе на слободи која их је везала јаче од било каквих стега.

- То је материјални доказ да постоји нешто јако што ти даје снагу и може да ти дуне ветар у крила, да живиш слободно - каже монах.

Увек насмејан и добро расположен, јеромонах Амвросије разбија устаљену слику повучених, тихих и неретко намрштених монаха који комуницирају искључиво путем молитви и монашких обреда. Амвросије је другачији. Дружи се са животињама. Људи кажу да животиња може да осети све оно што човек не може. Кажу и да животиње неће прићи човеку који има лоше мисли. Овом монаху шестомесечна вучица једе из руке.

- Вучица је са мном пола године. Одгајам је од самог рођења. Имала је можда петнаестак дана када су ми је неки људи донели. Јела је на цуцлу млеко. Борила се за живот и, ево, сад је већ велика. Чим се мало опоравила и одрасла, пустио сам је на слободу. Нисам могао да издржим размишљајући како је овде можда спутана. И јако сам био тужан, уверен да се неће вратити. Али она је била у шуми, уживала, трчала и опет дошла мени. Од тада је ту, са мном, увек ме прати у стопу - прича монах Амвросије.

Ретко говори о животу пре Бога, каже да је волео музику, а сада овде ужива у сопственом миру, благостању и лепоти. Воли животиње, али и оне њега. И гавран је припитомљен али слободан. С времена на време „оде на турнеју”, али се увек врати.

- Баш када помислим да нас је напустио и да се неће вратити, он долети. Слети ми на руку и мирује. Уживам да га посматрам - каже монах.

Иако је у овој парохији мештана све мање због велике миграције становништва у градске средине, лепота манастира из 12. века је неоспорна.

Изграђен је у стени поред реке. Манастирски комплекс чине две цркве. Прва је посвећена светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, а друга светом Николи. Црква посвећена светим архангелима смештена је у пећинском делу стене. Први пут се помиње 1606. године у Крушевачком поменику. Рашки митрополит Гаврило обновио је манастир 1644. године и остао у њему све до избора за патријарха. Тада је изграђена црква Светог Николе, која је већих димензија од цркве посвећене светим архангелима.

Манастир је имао изузетан значај као културни и духовни центар овог краја. Овде је отворена једна од најстаријих школа у Србији, године 1867. Постојала је и школа за будуће свештенике. Од 1813. године манастир је вршио активну функцију редовне парохијске цркве.

Репортажу коју је направио РТС о монаху Амвросију можете погледати на ју тјубу.
Извор: Блиц



Преподобни Јевтимије Велики
Рођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем, созерцањем и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд”. Кад су нека млађа братија хтела постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место, јер, вели: „Дрво које се често пресађује, не доноси плода”. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама”. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син светлости.Упокојио се 473. године.

Свети мученици Енен, Нирен и Пен
Сматрају се првим мученицима словенским, који се помињу у историји. Називају се Скитима, и ученицима светог апостола Андреје. Пострадали за веру од својих незнабожачких суседа с десне стране Дунава, близу Варне. Везани на леду, они се замрзоше, и упокојише у Господу.