Једне ноћи човек је уснио: сањао је да је ходао дуж обале са Господом. Преко неба су бљештали призори из његовог живота.У сваком призору приметио је два трага стопала у песку, један је припадао њему, а други Господу.Када је последњи призор његовог живота бљеснуо пред њим, он се окрену да погледа стопала у песку. И тада примети, да је многo пута,дуж стазе његовог живота ,само један траг стопала. Примети да се то, такође, дешавало у најтежим и најтужнијим временима његовог живота.Ово му засмета и он упита Господа о томе :,, Господе, ти рече,да када одлучим да те следим, да ћеш ходати са мном читав пут ,али сам приметио да у најтежим временима у мом животу , има само један траг стопала. Не разумем зашто ме остављаш када си ми најпотребнији?"
Господ му одговори:,,Драго моје дете, Волим те и не остављам.Кроз време твојих искушења и патње, када видиш само један траг стопа, тада сам те носио."
