Библију је писао савршени ум

БИБЛИЈУ ЈЕ ПИСАО САВРШЕНИ УМ
Научни доказ


Још пре сто година Иван Пањин је необориво доказао да Свето писмо није начинила људска интелигенција - али зашто се о томе ћути?

Лист Њујорк Сан је крајем 19. века дао доста простора о расправи о истинитости хришћанства, па је објавио и текст потписан иницијалима В.Р.Л. који је хришћанство осуђивао и на крају изазивао ,,некога од шампиона хришћанства" да понуди чињенице у одбрану те вере. Тај број новина случајно је доспео у руке Ивана Пањина, Руса који је био настањен у Канади и бившег анархисте који се преобратио у правог верника. Он се годинама, трпећи оскудицу, био посветио откривању нумеричких карактеристика Библије. Био је доктор математике, а једино средство су му били, у оно доба, оловка и папир.


Пањин је изворне текстове Старог завета - на хебрејском и Новог завета - на грчком даноноћно подвргавао прорачунима и открио да постоје математичке законитости које се доследно исказују у целој Библији, у сваком њеном делу и у њеној целокупности, а оне су тако савршено уграђене да то, очито, није могао учинити ни највећи људски ум, а ни најмоћнији данашњи рачунари.
Пањин је показао да је Библија плод Божанског Духа који се исказивао кроз записиваче - од оних старозаветних, па до Исусових апостола - и да је целина грађена тако да сваки део има своје место одређено оним што му претходи и оним што му следи. О свему томе он је написао и неколико књига.
Али, пустимо Пањину да вам сам изложи делић свог открића, заправо онај који је обелоданио читаоцима Њујорк сана. Он је, наиме, редакцији послао допис следеће садржине, који је објављен новембра 1899..

САВРШЕНИ СИСТЕМ

,,Господине, у данашњем броју магазина ,,Сан" господин В.Р.Л. позива да му се предоче неке чињенице о исправности хришћанства. Износим само неке чињенице:


1. Првих 17 стихова Новог завета садрже Христов родослов. Он се састоји из два главна дела: стихови 1-11 покривају период од Аврама, оца изабраног народа, до РОПСТВА, кад су они нестали као независан народ. Стихови 12-17 покривају период од ропства до обећаног Спаситеља, Христа. Испитајмо први део овог родослова.
Његов речник има 49 речи или 7*(пута)7. Овај број је сам седам (особина 1) седмица (особина 2), а збир његових чиниоца су 2 седмице (особина 3). Од ових 49 речи, 28 или 4 седмице почињу самогласником, 21 или 3 седмице почињу сугласником (особина 4).
Опет: ових 49 речи тог речника имају 266 слова, или 7*2*19. Овај број је по себи 38 седмица (особина 5), а збир његових чинилаца је 28, или 4 седмице (особина 6), док је збир његових цифара 14, или 2 семице (особина 7). Од ових 266 слова, штавише, 140 или 20 семица су самогласници, а 126 или 18 седмица су сугласници (особина 8).




То ће рећи: управо као што је број речи у том речнику садржалац броја 7, тако је и број његових слова садржалац броја 7, управо као што је збир чинилаца броја речи садржалац броја 7, тако је и збир чинилаца броја његових слова садржалац броја 7. И управо као што је број речи подељен између самогласничких речи и сугласничких речи бројем 7, тако је и њихов број слова подељен између самогласника и сугласника седмицама.
Опет, од ових 49 речи, 35 или 5 седмица јављају се више од једном у том пасусу; а 14 или 2 седмице, јављају се само једном (особина 9); седам њих се јавља у више од једног облика, а 42 или 6 седмица јављају се само у једном облику (особина 10). А међу деловима текста 49 речи су подељене овако: 42 или 6 седмица су именице, 7 нису именице (особина 11). Од именица, 35 или 5 седмица су властите именице, а 7 су заједниčке именице (особина 12). Од властитих именица 28 су мушки преци Христа, а 7 нису (особина 13)...

ПРСТЕН У ПРСТЕНУ

Ово набрајање нумеричких феномена ових 11 стихова не почиње да буде исцрпиво, али је довољно показано да се објасни да је овај део родослова конструисан по једном разрађеном плану седмица.
Окренимо се сад родослову као целини. Нећу замарати говорећи о свим његовим нумеричким феноменима - биле би потребне читаве странице. Указаћу на само једну особину. Нови завет писан је на грчком језику. Грци нису имали одвојене симболе за изражаванје бројева, које би одговарале нашим арапским бројевима, већ уместо тога су користили слова свога алфабета: управо као што су Јевреји, на чијем је језику написан Стари завет, користили у исту сврху своја. Према томе, 24 грчка слова представљају следеће бројеве: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ,20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 ,100 ,200 ,300 ,400 ,500 ,600 ,700 ,800.


Свако грчко је тако један збир у аритметици, добијен додавањем бројева представљених тим словима, или њиховим нумеричким вредностима. Сад речник целог родослова има 72 речи. Ако напишемо његове нумеричке вредности преко сваке од тих 72 речи и саберемо их, добијамо њихов збир 42.364 или 6052 седмице, дистрибуиране само у следеће алфабетске групе:

- алфа-бета имају 9.821 или 1.403 седмице
- гама-делта имају 1.904 или 272 седмица
- ета-зета имају 3.703 или 529 седмица
- тхета-ро имају 19.264 или 2.752 седмице
- сигма-кси имају 7.672 или 1.096 седмица

Али, нумеричка вредност 10 слова коришћених за прављење ових група је 931, или 7*7*19, што је садржилац не само броја 7, већ и 7 седмица.
Нека господин В.Р.Л. започне да пише неких 300 речи интелигентно као што то чини овај родослов и репродукује неке нумеричке феномене сличне врсте. Ако то учини за шест месеци, заиста ће учинити чудо. Претпоставимо да је Матеј направио тај подвиг за месец дана.
2. Други део овог поглавља, стихови 18-25, односи се на рођење Христа. Он се састоји од 161 речи, или 23 седмице, које се јављају у 105 облика или 15 седмица, са речником од 77 речи или 11 седмица. Овде анђео говори Јосифу.
У складу са тим, од тих 77 речи, анђео користи 28 или 4 седмице. Од 105 облика он користи 35 или 5 седмица. Нумеричка вредност речника (различитих речи) је 52.605 или 7.515 седмица, а форми (укупно речи) је 65.249 или 9.347 седмица.
Ово набрајање само почиње такорећи да дотиче површину нумерике овог поглаваа. Али, овде је нарочито вредно пажње чињеница да анђелов говор такође има једну шему седмица, што га чини неком врстом прстена у прстену, круга у кругу.
Ако господин В.Р.Л. може написати сличан пасус од 161 речи са истом шемом само седмица (мада овде има и неколико других), за неке три године, он ће учинити још веће чудо. Претпоставимо да је Матеј остварио тај подвиг за само шест месеци.

БОЖАНСТВЕНО МНОШТВО СЕДМИЦА



3. Друго поглавље Матеја говори о Исусовом детињству. Његов фонд речи има 161 реч или 23 седмице, са 896 слова или 128 седмица, и 238 форми или 34 седмице. Нумеричка вредност фонда речи је 123.529 или 17.647 седмица, форми 166.985 или 23.855 седмица, и тако даље кроз странице набрајања.
Ово поглавље има најмање четири логичка дела, и сваки део показује сам за себе исте феномене који се налазе у поглављу као целини. Тако првих шест стихова имају фонд од 56 речи, или 8 седмица, и тако даље, све по истој шеми састављеној од семица. Ту има неких говора. Ирод говори, мудраци говоре, анђео говори. Али су овде нумерички феномени тако исказани да, мада има такорећи бројних прстенова унутар прстенова и кругова унутар кругова, сваки је савршен за себе иако формирају све време само део остатка.
Ако господин В.Р.Л. може написати поглавље као што је ово, исто онако природно као што Матеј пише, али садржећи у неких 500 речи толико много испреплетених а ипак складних нумеричких особина, у рецимо преосталом делу свог живота - колико год да је он сад стар, или ономе којем се нада, ако он то уопште овако постигне то ће бити заиста чудо над чудима. Узмимо да је Матеј постигао тај подвиг за три године.

4. Нема, међутим, ниједног дела од стотина оних у Јеванђељу по Матеју који није конструисан на тачно исти начин. Само са сваким додатим пасусом тешкоћа таквог конструисања расте не аритметичком, већ геометријском прогресијом, јер он успева да напише све делове тако да развија константно фиксне везе са оним што је било пре и са оним што иде после. Тако би било лако показати да би господину В.Р.Л. било потребно неколико векова да напише књигу као што је Матеј. Колико је то требало Матеју, писац не зна, али како је он то успео да уради између Христовог распећа, 30. године наше ере (његово јеванђеље није могло бити написано раније), и уништења Јерусалима 70. године (а јеванђеље није могло бити написано касније), то нека објасне господин В.Р.Л. и његови истомишљеници.
Како год било, Матеј је то урадио и тако имамо једног чудесног нечувеног књижевног, математичког уметника, без премца, који се једва може и замислити. Ово је прва чинњеница о којој треба да размишља господин В.Р.Л.



СВЕ КЊИГЕ ИСТЕ СТРУКТУРЕ

Једна друга чињеница још је важнија. У самом првом одељку, родослову о којем смо говорили, речи које се не налазе нигде другде у Новом завету јављају се 42 пута или шест седмица и имају 126 слова, што је 7*6*3, где су оба ова броја садржатељи не само седмица, већ и 6 седмица - да наведемо само две од многих нумеричких карактеристика ових речи.
Али, како је Матеј знао, кад је планирао ову шему за ове речи (чија је једина карактеристика то да се не јављају нигде другде у Новом завету), да се оне неће наћи у других 26 књига. Да их неће користити осталих седам новозаветних писаца, осим ако не претпоставимо немугућу хипотезу да се сложио са њима у погледу тог ефекта, он је морао имати пред собом остатак Новог завета када је писао своју књигу. По свему томе, Јеванђеље по Матеју онда је писано последње.
Пањин затим показује да су све књиге и њихови делови и Старог и Новог завета писани по истом овом принципу, као и да је стога свака од њих морала бити писана после осталих 65 књига (што је, наравно, апсурдно), да би могла испуњавати нумеричке захтеве такве структуре.
Из свега тога, као и из безброј других нумеричких феномена који се на невероватан начин провлаче кроз Библију, Пањин је доказао да Свето писмо не може бити резултат људског ума, и позива најеминентније научнике свог времена да га побију, чак и пред грађанским судом који би утврдио да ли би било који човек могао написати такву књигу.
Погађате, остао је без противника, а после тога се ни В.Р.Л. више никада није јављао до дан-данас. А, ако погледамо данашњицу - зашто се о овоме овако ћути, то можемо само да нагађамо. . .

ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР


Свети Митрофан, први патријарх цариградски
Његов отац Дометије, брат римског цара Прова, избеже из Рима као хришћанин у време гоњења хришћана и дође у Византију. Епископ византијски Тит посвети га за презвитера. По смрти Титовој Дометије поста епископ византијски. По смрти Дометијевој престо епископски заузе његов старији син Пров, а по кончини овога, престо епископски заузе Митрофан. Када цар Константин први пут виде Митрофана, заволи га као оца. У време Првог васељенског сабора Митрофан већ беше старац од стотину седамнаест година, па не могавши сам узети учешћа у пословима саборским, одреди свога хороепископа Александра за свога заменика. Цар му исходатајствова код Сабора назвање патријарха. И тако он би првим патријархом константинопољским. Још позва цар цео Сабор, да посете болеснога и престарелог архипастира. Кад цар упита, кога жели себи за наследника на престолу патријаршијском: Митрофан именова Александра; затим рече Александру Александријском: „О брате, преизрјадна наследника оставићеш ти!” И узе за руку архиђакона Атанасија, доцније Атанасија Великог, патријарха александријског, и похвали га пред свима. После овога пророчанства опрости се са свима, и након десет дана предаде душу Богу 325. године.

Свети мученик Конкордије
Би испосник велики, и чудотворац за живота на земљи. У време цара Антонина ухапшен због вере у Христа. После мука и тамновања би изведен пред каменог идола Диа, да му се поклони. Он пљуну на идола, и због тога би одмах посечен.

Свети мученици Фронтасије, Северин, Северијан и Силан
Мучени у време цара Клавдија, у Француској. Када им главе беху одсечене, они се дигоше, узеше своје главе у руке, пређоше преко реке Ил, и дођоше до цркве свете Богородице, у којој се Богу мољаше епископ Фронтон. Ушав у цркву, положише своје главе пред ноге епископове, а они легоше и прекрстише руке на прси. Ту бише чесно сахрањени. При њиховој сахрани чуло се појање невидљивих војски ангелских.

Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог
Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог, града у Мисиру. Подвизавао се на Гори Синајској. Дошао послом у Александрију, би посвећен од блаженог патријарха Аполинарија за епископа вавилонског. Беше изрјаден пастир стаду Христовом. Но када га савлада старост и замореност, повуче се опет на Синај, где предаде душу своју Богу и прими венац славе међу великим јерарсима. Живео и скончао у VI веку.

Свештеномученик Астије, епископ драчки
Пострадао у време Трајаново. Најпре бијен оловним прутовима, а потом обнажен, и наг распет на дрво. Наго тело његово би намазано медом, да би га осе и стршљенови уједали. У највећим мукама свети Астије славећи Бога издахну, и прими два венца, и као мученик и као јерарх.

Свете Марта и Марија
Сестре Лазареве. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповеда Јеванђеље. У овоме су му помагале сестре његове. Не зна се где су скончале.