,,Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде"

Јутрос, после завршетка Свете литургије месни свештеник изађе испред царских двери и поче беседити. ,,Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде"(Марко 8,34) У целој беседи посебну ми је пажњу привукла следећа прича.
Био један човек који се стално жалио Богу у молитви на крст који му је Дао, њему је тај крст изгледао врло тежак и тако се он свакога дана молио да му Бог Допусти да замени свој крст. Једнога дана Бог Одлучи да му Услиши молитву и Посла му анђела, који је човека узео и пренео до једне собе. У тој соби је било много различитих крстова, неки мањи, неки већи, неки лакши, неки тежи. Тада анђео рече човеку да изабере крст који му одговара. Човек је пажљиво ишао од крста до крста, гледао, меркао. После дугог пробирања на крају се одлучио за један, позове анђела и каже му: ,,Ево, овај ми одговара!" Анђео му тада рече да је изабрао баш исти онај који је имао и раније.

Ето драга браћо и сестре, како Бог увек Зна шта је најбоље за нас и шта можемо да поднесемо, а шта не. Не жалите се на свој крст, већ га са радошћу узмите и пођите за нашим Господом Исусом Христом.



Свети мученик Маврикије и седамдесет војника
У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!” Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: „Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!” Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: „Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!” Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: „Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова”. Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.

Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда
У време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније (Рм 16, 7). Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу. „Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима”. Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник I диван храм у XII веку.

Преподобни Таласије и Лимније
Пустињаци сиријски. Један од њихових нарочитих подвига било је ћутање. По смрти светог Таласија 440. Лимније пређе ка светом Марону (14. фебр.) и тамо се подвизавао на врху планине под отвореним небом.

Свети Папије Јерапољски
Ученик светих апостол и патролошки писац. Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господње.