Реч, произнесена оцем нашим Тимотејем, патријархом Александријским, по-штовања достојним. Он је саставио ову реч поводом празника Чуда Светог Арханге-ла Михаила (6/19. септембар), да би показао велику милост, даровану од Бога људи-ма.
,,Мир Божији нека сиђе на вас, браћо хришћани. Послушајте, браћо, шта се догодило са мном, Тимотејем, слугом Исуса Христа. Једном сам се упутио ка светом животворном Крсту и Гробу Господњем и ка свим местима, којима је ишао Господ наш Исус Христос. И тако сам доспео у дом светог Прохора, љубљеног ученика јева-нђелисте Јована Богослова. После дуготрајног тражења, нађох књигу коју је Прохор написао. У тој чудесној књизи прочитах следећу велику утеху Јована Богослова:
Једном сам ишао у пратњи ангела Божијег који ми је објашњавао небеске тајне о људима. И чујем тада шум, сличан шуму многих вода које падају са велике висине. Када са ангелом дођох ближе, видех огромно језеро и страшни казан пун непокаја-них грешника. Ја упитах мог пратиоца: ‘Објасни ми, зашто је та јама толико дубока?’ Угледао сам огњену лаву са великим димом; она је кључала и са хуком се подизала на триста метара у висини, и некакви црви, величине змије, гмизали су по телима грешника у том језеру-базену. ‘Оче Јоване, пријатељу Божији, мучење које сада гле-даш страшније је од сваке казне. Ово језеро може да прими у себе сав свет, дубина његова је бесконачна, змије и црви који гризу тела грешника бране им да се спусте у дубину језера током триста дана, а затим им забрањују да се подигну са дна уз по-моћ колца за који грешници као да су привезани.’ И Јован горко заплака због поги-бије грешника. ‘Не плачи, оче Јоване, пријатељу Божији, не плачи. Ускоро ћеш угле-дати велику радост, захваљујући архангелу Божијем Михаилу. Велика је љубав Божја према архангелу Божјем Михаилу.’ Тада угледах у чудесној лепоти самог архистра-тига Михаила у необичној лађи од херувима и серафима, у пратњи многих ангела и светих, великих пророка и мученика, како се приближавају огњеном језеру. Сви су они украшени неописивом лепотом. Тако се архангели приближише грешницима предатим на мучење. Истога часа угаси се огањ, пламена лава престаде да се поди-же, животиње се изгубише. Када се све утиша, архангел Михаило потопи своје десно крило у језеро, изведе их на чврсту земљу. Затим он поново спусти то исто десно крило по други пут и извади из језера још више душа него први пут. Тада херувими и серафими падоше ничице пред њим и стадоше да га моле да и трећи пут потопи крило. Он упути свој добри молитвени глас ка Господу, принесе молбе за спасење и погрузи своје крило и трећи пут у језеро и изведе на свом милосрдном крилу још веће мноштво душа. Тада ангели и свети, узевши их, омише те душе водом благода-ти и помазаше их миром радости и поставише их редом пред лице Божије. Тог часа иза завесе Господње изађе глас који рече: ‘Заступништво архангела Михаила и Мајке Моје Пресвете Дјеве и свих мојих ангела изабраних, који су на земљи испунили вољу Оца Мога, уведе душе у рај блаженства, вечности и покоја.’
При овом дирљивом призору свети Јован се удиви састрадавању архангела Михаила. Анђео му рече: ‘Знај Јоване, пријатељу Божији, да се чудо које си ти видео понавља сваке године 6. септембра на дан празновања у част архангела Михаила, јер га је Свевидећи Бог одредио за вођу небеске војске због велике победе коју је он изво-јевао над силама сатане.
Када су јудејци непоштедно приковали Спаситеља на крст, архангел Михаило био је толико огорчен, да су небо и земља потамнели, не могавши да поднесу његову велику тугу и жалост. Када је Спаситељ устао из гроба, он је одвалио камен, донео благу вест женама-мироносицама, и задржао сатану, одузео му оно што је имао. Бог је дао архангелу Михаилу велику силу и власт, да чак спасава оне који пребивају у мукама. Господ га је прогласио вођом небеских сила и допушта му да сваке године 6. септембра извози лађу од херувима и серафима, да се у пратњи светих ангела при-ближава душама осуђеним на мучење. Архангел Михаило помаже да се спасу они који су чинили милостињу у име његових мученика и светих. Архистратиг Михаило предстоји за оне који су претрпели жалост и страдање за име Господње и заувек их ослобађа од казне. Архангел Михаило неће престати да дејствује на дан 6. септембра до скончања света. Тог значајног дана, 6. септембра, он пада приклонивши колена, пред завесом Божијом, клањајући се ничице, и моли се за душе које се налазе у стра-шним мукама све дотле док Бог не помилује људе и све који живе на земљи. Шестог септембра сви ангели сакупљају се око Михаила и завесе Божије. По благослову Бога Сведржитеља, арахнгел Михаило прилази одевен у одежду благости и милосрђа, и навешћује свима да се Бог умилостивио над светом и подарио људима разум весеља.
Ти си сад видео, Јоване, како ће бити срећан онај човек који учини дело ми-лосрђа у име архангела Михаила, исто као и онај који се потруди да препише ову књигу, где се налази тај опис, и ако буде читао речи ове повести или принесе на дар цркви ово свето казивање, или ко постави свећу или упали светилник, кандило или тамјан, учини какав частан принос у име аргангела Михаила, он тога неће заборави-ти и наградиће благочестивог. Ако неко укаже милостињу сиромашнима, према својим моћима, а након смрти, због свог греховног живота, буде бачен у пакао, тада Господ неће заборавити његово добро и посредством архангела Михаила спасиће га. Ако неко пожели да запише ове речи, тада овај запис треба чувати у кући у чи-стоти и тада том човеку у дом неће ући ни рана ни глад, ни друго што слично; ни метак, ни змија, никаква вражја сила неће моћи да науди човеку или дому његовом: ни црв, ни скакавац, никакав гмизавац неће моћи да нанесе штету врту и башти његовој. Овај мали запис биће њему као оружје и штит који ће га оградити од свих невоља. Никакав противник неће се приближити кроз њих, јер је сила ових речи ве-лика и чудесна. Нека вас чува Господ и архистратиг Михаило!’
Ето шта ми је испричао свети анђео Божији. Затим ме је одвео на гору Еле-онску, а онда, оставивши ме, узлетео на небо. Ја сам се много удивио и прославио Бога и архистратига Михаила.
Таква је прича коју сам нашао у дому Прохора, ученика Јована Богослова. Са-да чувши велико откровење јеванђелисте Јована Богослова, ми не треба да занемару-јемо наше спасење, не престајући да се трудимо у молитви, бдењу, коленопреклоње-њу, и да чинимо, не слабећи у добродетељи, милостињу у име Христа и у име архи-стратига Михаила, да би смо избегли вечне муке и нашли милост у Бога. Ако же-лиш да се заштитиш од свих недаћа и искушења, ако желиш да своју трпезу учи-ниш благословеном, тада напиши по свим угловима свога дома, како унутрашњим тако и спољашњим, име архистратига Михаила, и благодат и милост Божија сићи ће на трпезу у име архистратига Михаила. Амин.”
Преузето из часописа
Пут, Истина и Живот
бр. 3-4/2003.
Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
Недељу дана пред Ускрс
Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде. У Јерусалим Христос је ујахао на магарету, да би се испунило пророчанство и да би показао како Цар Славе долази скромно а не у царској помпи овога света. Народ је резао гране од палми и бацао на пут, а многи су скидали са себе хаљине и простирали их пред ноге магарету. Ученици и народ, деца испред свих, запевали су: „Осана (спаси, дај среће) Сину Давидову! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев; Осана на висинама!” Фарисеји су сматрали све ово светогрђем, па су се обратили Господу: „Чујеш ли шта ови говоре!?” А Он им је одговорио речима из Писма: „Зар нисте читали: из уста деце која сисају начинио си себи хвалу”. Црква овај догађај слави у последњу недељу пред Васкрс, а народ овај празник зове Цвети.
